Анђели – по души наша старија браћа


АНГЕЛИ СУ ПО ДУШИ НАША СТАРИЈА БРАЋА.

                    Хришћанска ангелологија 

У хришћанској ангеологији анђели су створени пре ичега другог, а сами нису ничега створитељи. Анђели су по природи божански духови, другостепене светлости, невештаствени пламен огњени, хитропокретни умови. Они су словесни, самовласни (имају слободну вољу да сами одлучују), по благодати Божијој су бесмртни, троми су на зло али не и сасвим непокретни. Разликују се по слави, достојанству и служби.
Анђели су створени вишим од људи (Пс 8, 6) и немају тела ни телесних страсти. Тjелесно нису ограничени, не попримају облик по законима света, нису спутани тварју и тварним предметима, нису подложни земаљским законима времена и простора, али јесу просторно и временски ограничени, јер им је потребно кретање и вријеме (иако кратко) да са једног места дођу на друго. Називају се бестелесним, јер немају тело као људи, односно имају танана „ваздушаста“ (етерна) тела.

Називају се невештаственим (нетварним) пошто је њихова природа много истанчанија од грубог човечјег тела и сродна је човечијој души. Људима се јављају увек у обличју својих тијела, мада, како говори Јован Дамаскин, не онакви какви јесу, у пуном и застрашујућем блештавилу, већ у људима прилагођеном сјају, а такође могу попримити облик какав Бог зажели од њих, нпр. човјека, облака или огњеног/светлоносног стуба.
Према црквеном предању, анђели се деле на три хијерархије: вишу, средњу и нижу, а свака хијерархија се даље дели на три чина:
Виша:

Серафими


Серафими су четворо – односно шестокрилати симболи светлости, жар Божије ватре (Језек. 1,5, Иса. 6, 1), распаљују огњену љубав према Богу и најближи су Богу

Херувими


Херувими просвећују премудрошћу и богопознањем, чувари су раја (Пост 3, 24)

Престоли


Престоли су разумни и по благодати богоносни, изливају силу правосуђа на престоле земаљских судија и владара (Кол, 16)

Средњи:
• Господства господаре нижим чиновима, дају силу и мудрост, уче друге да владају вољом и осећањима
• Силе спроводе непоколебиво вољу Божију, дају силу чудотворства
• Власти представљају неуништавајућиву хармонију, кроте демоне, одбијају искушења


Нижа:
• Начела начелују нижим анђелским чиновима, брину за народе и световни суд
• Арханђели благовесте, пророкују, укрепљују веру
• Анђели су анђели чувари, војска небеска (Јов 19,12, Пс 103, 21), духови (Откр 1, 4), јављају мање тајне и намере Божије, подстичу на врлину, стоје људима најближе.

Само највиши чин прима светлост и познање од самог Бога, а сви нижи чинови се просвећују и примају тајне од виших чинова. Они за светлошћу и познањем Божјим чезну, па Бог човеку открива своје тајне преко њих, не зато што су му они неопходни, већ зато што у то „анђели желе завирити“ (1. Пт 1, 12).

Не треба им ни језик ни слух, него без изговорене ријечи предају један другоме властите мисли и одлуке

Они увијек чине само једно: служе Богу и његовој творевини.
Они се сви заједно називају анђелима (весницима), зато што сви служећи Богу учествују у људском спасењу; мада то није њихова једина служба. Серафими се као највиши и Богу најближи чин називају арханђелима (тј. „наданђелима“).

Има седам арханђела. Први међу арханђелима је Михаило, име му значи „онај који је као Бог“.

Други је Гаврило, „сила Божија“, трећи Рафаило или „исцјељење Божије“.

Четврти међу арханђелима је Урило или „Божанска светлост“, Пети је Салатаило, „врховни служитељ молитава“,

шести Јегудило, „хвала Божија“,

и седми Варахило, „дјелитељ благослова“. Понекад се помиње као осми арханђел и Јеремило, „величина Божија“.

Свето Писмо по имену помиње осморицу арханђела. То су:
Михаил – онај ко је као Бог или ко је раван Богу. Св. Михаил изображава се још од првих времена хришћанских као војвода, који у десној руци држи копље, којим попире Луцифера, Сатану, а у левој палмову зелену гранчицу. Архангел Михаил сматра се нарочитом чуварем вере православне и борцем против јереси верских.
Гаврил значи – муж Божји, или крепост Божја. Он је благовеститељ тајни Божјих, нарочито тајне боговаплоћења, и свих осталих тајни, које с оном стоје у вези. Изображава се: у десној руци држи фењер са запаљеном свећом унутра, а у левој огледало од зеленог камена јасписа. Огледало означава премудрост Божју, као тајну скривену.
Рафаил значи – исцељење Божје, или Бог исцелитељ (Тов. 3,17:12,15). Изображава се: десном руком води товију, који носи рибу ухваћену у Тигру, а у левој држи алабастар лекарски.
Урил – огањ или светлост Божја (III Језра 3,1;5,20). Изображава се: десном руком држи мач против Персијанца, а у левој пламен огњени.
Салатаил значи молитвеник Божји (III Језра 5,16). Изображава се са лицем и очима погнутим, а руке држећи на прсима као на молитви.
Јегудил – славитељ Бога. Изображава се: у десној руци држи венац златан, а у левој трострук бич.
Варахил – благослов Божји. Изображава се: носи у недрима руже беле.
Јеремил – узвишење Божје (III Језра 4,36). Поштује се као подстицатељ и побудитељ узвишених помисли, које човека уздижу к Богу.


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *