Да се не заборави, Митровдан


Митровданска офанзива:  5.000 српских победило је 40.000 непријатељских војника

Тог јуначког Митровдана усташко-муслиманска ордија, бројности 40.000 војника, у такозваној акцији „Бура“, ударила је немилосрдно на српску Херцеговину у намјери да протјера српски народ са његових вијековних огњишта.

Положаје Невесињске и Билећке бригаде Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске, напале су здружене снаге „Хрватског вијећа одбране“ и „Армије БиХ“, потпомогнутих регуларним јединицама „Војске Републике Хрватске“, као и разним паравојним формацијама и муџахединским борцима. Главнина напада ишла је преко села Врањевићи, где су положаје држали билећки добровољци војводе Рада Радовића. Напредовање непријатеља на самом почетку било је узроковано нешто лошијом попуњеношћу српских линија услед празновања Митровдана, који велики број Срба прославља као породичну Крсну Славу.

Ипак, на првој линији су ускоро почели да се појављују борци који су долазили директно са прославе Светог Димитрија, али и старци, жене, па чак и дјеца, „сви који су могли да држе пушку или да помогну на неки други начин“. Рањеници су напуштали болнице да би бранили свој завичај и свој народ. Ова војно-народна сила, иако бројчано вишеструко мања од непријатељске стихије, јуначки се држала и извојевала блиставу победу.

Као успомена на ову одбрану Невесиња и читаве Херцеговине, Општина Невесиње прославља Митровдан као своју Крсну Славу и Дан општине, а ова битка утицала је и на одлуку Борачке организације Републике Српске да узме дан Светог великомученика Димитрија за своју Крсну Славу.

Из биографије светог великомученика Димитрија Солунског

Димитрије, јединац солунског војводе, био је дуго очекивано и од Бога измољено чедо. Растао је и учио се војничкој вештини у свом родном граду Солуну, а после смрти старог војводе, цар Максимијан га је поставио на очево место за солунског војводу. Био је на највишем положају, цар га је уважавао и поштовао због његове одважности, поштења и беспрекорног извршавања дужности, све док Димитрије није одбио да прогони хришћане. Не само да није хтео да се повинује царевој наредби, него је јавно исповедио хришћанску веру и тиме себи потписао смртну пресуду. Знајући шта га чека, разделио је имање сиромасима. Цареви војници, који су слепо слушали наређења, а не глас срца и савести, изболи су Димитрија копљима, иако су га нашли на молитви. За хришћане, људе који су мислили и веровали другачије, није било милости. На месту где је сахрањен Свети Димитрије подигнута је најпре мала црква, а касније велелепна, која и данас постоји у Солуну, а у којој се збио овај догађај из 1991. године


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *