Невесиње зна истину


Некадашњи смедеревски Живковићи тј. београдски Јахићи 1868. године одлазе у Босански Шамац, а од локалног бега Изета узимају презиме, постају сродници са њим поставши Изетбеговић.

Истина

Ово су Живковићи, поријеклом из Смедерева!

Немојте да се збуните, у питању је позната стара српска трговачка породица Живковић, која потиче из Смедерева где је још за време српских деспота и Ђурђа Бранковића “Смедеревца” развила трговачку делатност.

Падом Смедерева 1459. године и доласком Турака, како би задржали привилегије и развили бизнис, смедеревски Живковићи делом прелазе и у Београд и примају Ислам. И тако од српских и православних Живковића, постају Јахићи—од Јахија, што је изведеница и превод на турски презимена Живковић.

Некадашњи Живковићи, и тадашњи потурчени Јахићи, у Београду добијају велике привилегије турских паша и ага и развијају трговачке везе и у Аустријском и Османском царству.

Након аустријске окупације Београда, која се завршила 1739. године и нове турске окупације, некадашњи Живковићи добијају у посед простор око тадашње Стамбол-капије, унутар Београдске тврђаве и ту праве велелепно имање са породичном кућом од три посебна објекта већа од 500 квадрата. Имање Јахића се налазило на месту непосредно поред данашњег Народног позоришта и “Клуба књижевника“, а ишло је данашњом Француском улицом, према Душановој. У поседу Јахића, некадашњих Живковића у турском Београду, био је и простор данашње Аде Циганлије.

Када је 1806. године Карађорђе коначно ослободио Београд, у њему није било православних породица. Сви су били претходно протерани и побијени, иако је у Београду за време Турака могло да се пронађе по која православна и јеврејска породица која се бавила трговином или неким занатом. Међутим, почев од Врачара и Дединог брда, па целе околине Београда, све је било у рукама српских породица.

Живковићи као Јахићи опстају и у ослобођеном Београду. Враћају се са Турцима 1813. године, након слома Карађорђеве Србије, и остају на свом имању све до 1868. године. Претходно је 1867. године кнез Михаило Обреновић истјерао последње симболичне турске гарнизоне из Београда и других утврђења у Србији (Смедерево, Кладово, Ужице, Шабац и Соко).

Некадашњи смедеревски Живковићи тј. београдски Јахићи 1868. године одлазе у Босански Шамац, а од локалног бега Изета узимају презиме, постају сродници са њим поставши Изетбеговић.

Иако нисмо успели до сада да утврдимо коју су Крсну Славу славили смедеревски Живковићи, знамо сигурно да су били Срби и Православци, а да су се изјашњавали као Срби мухамеданске вјероисповести све до 1970-их година. Тих година су Титови комунисти од Срба муслиманске вероисповести најпре направили Муслимане са великим “М”, да би касније, под диригентском палицом Алије Изетбеговића септембра 1993. године у сарајевком хотелу “Холидејин“, од Муслимана настали Бошњаци.

То вам је пуна истина о породици Бакира и Алије Изетбеговића, чији су преци били православни Срби, а они нанели много бола и несреће свом српском роду од кога су одпали.


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *