Извор : Херцег Спорт
Текст: Весна Стајић
Ово је прича о будућој кошаркашој звијезди. Прича о једној малој, а опет великој дјевојчици спремнијој за борбу и живот од многих одраслих људи које познајем.Са својих 13 година, она је кренула да крчи свој пут ка успјеху.
Јединствена је, посебна и најдивнија дјевојчица коју познајем.
Пишем причу која ће имати много наставака, јер наша јунакиња тек храбро пролази кроз епизоде серије која се зове „Пут ка успјеху!“
Лана Брењо је рођена у Невесињу 16.07.2007.године. Тиха, једноставна,лијепо васпитана, омиљена у друштву, не жели пуно да се хвали и прича о свом циљу.
Због тога одлучих да сједнем са њеном мајком Слађаном да поразговарам.
„Од када зна за себе, Лана обожава лопту.Никада се није вољела играти са луткицама. Кошаркашка лопта је њена главна играчка“, каже ми.
„Знам ја то“, прекидам мајку.Гледала сам је цијело прољеће и љето под кошем на игралишту куда пролазим.Око ње увијек маса дјеце , али Ланчо се истиче.У свему је међу најбољим, то знам.
„Него, како са својих 13 из малог Невесиња, из ОКК Вележ стиже у Феникс“? Упитах мајку.
„Не знам ни сама, случајно, вјеруј ми“.
Вјерујем, јер је Лану немогуће не примијетити. Довољно је било да је виде челници клуба и да им буде јасно да у тој дјевојчици лежи огромни потенцијал и таленат.
„Нису њу звали само у Феникс.Наша Лана је добила понуде из многих клубова бивше Југославије.Она је изабрала Бања Луку.Задовољни смо били условома и мада тешка срца, одлучили смо да јој будемо вјетар у леђа. Морали смо, посједује огроман таленат иако је мала.Добила је од клуба савршене услове, старија сестра која горе студира је са њом, али … није лако“.
Са сјетом у очима ме погледа мајка.Сузе су близу, али неда Слађа да крену.Причу окреће у позитивном правцу, и треба тако.
Сретни смо што је Лана на правом путу, путу који ће је довести до њених звијезда. Тешко је било, не могу рећи да није. Лана има само 13 година.
„Свима у породици је унијела огромне промјене у живот.Тренутно живимо на релацији Невесиње – Бања Лука. Не можете вјеровати колико је само то дијете стамено и чврсто.За веома кратко вријеме све нас је, са својим поступцима и успјесима, ослободила страха. У новој средини, у новом разреду на полугодишту је добила титулу најбољег ученика у разреду.Већ је заслужила велику љубав својих другара како у разреду тако и у клубу.Тренери, наставници, комшије само имају ријечи хвале за нашу Лану“. говори Слађа.
„Како је изгледао преломни тренутак приликом доношења одлуке да се пресели у нову средину и да заигра за Феникс“, упитах ?
Мајка на трен заћута, видим тешко јој је да о томе прича,прогута кнедлу и поче:
„Сјели смо да разговарамо,као и обично што разговарамо око свих ситница у нашој породици.У једном моменту, отац јој се обратио : „Ланчо,ја знам да је твоја љубав кошарка, али не желим да моја цурица ни у једном тренутку осјети усамљеност. Хоћеш ли бити потиштена? Погледала га је испод оне своје дуге косе и насмијешила се : „Тата, па зар ви нисте примијетили да сам ја до сада била потиштена?“ „Мислила сам да у Невесињу нећу добити прилику да се бавим спортом који носим у срцу. Послије те изјаве нама је било јасно да је морамо пустити и подржати да искористи шансу,коју јој је судбина и њен таленат пружили“, прича нам Слађа.
У Фениксу тренери полажу велике наде у Лану.Планови се остварују полако.Надамо се да ћемо је ускоро гледати како игра за први тим, а ако Бог да Ланчо ће обући дрес репрезентације…