Обичај ношења марама у цркви који потиче из посланице апостола Павла, а који се временом губио у хришћанској заједници, задржао се у Постојању Руске православне цркве.
Они који су одрасли у руској традицији и чак повремено ишли цркви потврдиће вам да Руска црква инсистира на обичају. Неношење мараме у цркви незамисливо је за руско поимање, а жена која не носи мараму може постати предмет осуде, а тај чин предмет неодобравања. “На обарачу” најлакше ће бити бабушке, којих у одређеном броју увијек има у Руским црквама.
Поставља се питање зашто у руској православној цркви жена треба марамом покрити главу?
Историјска перспектива
Са историјске тачке гледишта дуга је традиција покривања у цркви.
Прва Павлова посланица Коринћанима гласила је : „И свака жена која се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је једно исто као и ошишана.” Подсјећамо да је у првом вијеку ошишана жена неминовно била предмет осуде.
Павлове ријечи тумачили су теолози, између осталих и Худијев Сергеј, који каже да се у античкој култури женина коса поимала као најживописнија компонента женске љепоте, а покривање као чин демонстрирало је смјерност.
Грчке хетере (жене сумњивог морала ) ходале су наоколи гологлаве, док су удате покривале главу, исказујући своју вјерност мужу.
Скромна жена (односно вјерна хришћанка) требало би да покрива главу.
Поглавар Руске православне цркве патријарх Кирил у једном разговору са медијима открио је да људи требају бити фокусирани на молитву кад су у цркви, а када лијепа жена уђе у цркву, непокривена, природно је да скреће пажњу са свете литургије.
Алтернативи никад краја
Велики број хришћанских богомоља у свијету одлучио је дозволити “гологлавим” женама да уђу у цркву.
Римокатоличка црква, која се сматра донекле конзервативна то је дозволила још за вријеме Другог ватиканског консила 1960их година. Са друге стране руски католички очеви кажу да је покривање главе жена у савременом свијету потпуно изгубило смисао.
Упркос томе, овај обичај се задржао у руској традицији, па се стога хришћани источне Европе с разлогом називају православни, односно не одустају од традиција раног хришћанства.