Споменик Новици Гушићу, истинском хероју Невесиња


Поштовање се стиче. Обично тешко и са преданошћу некој идеји, идеалу, жртвом за веће и неријетко опште добро. Стиче се поштењем, храброшћу, одлучношћу, ставом, ријечју. Завриједити поштовање, па још и колективно , често иде споро, осим у неким ванредним околностима, на примјер ратним. На који начин се  постиже, најбоље би нам рекао командант Новица Гушић, да је жив. 
Преминуо је у марту ове године, са жељом да почива у свом Невесињу, што му је и испуњено. Који мјесец касније, на Митровдан, уздигао се велелепни споменик у част команданту, у природној величини, одавајући став пркоса, поноса и јунаштва представљајући све оно што Невесиње јесте.

Овим спомеником оно му се захваљује, а само га је и изњедрило и уградило му све што је било потребно да би га ’92 сачувао.Јуна, ’92 године када се десио егзодус цивила и војника из долине Неретве, када су народ и војска кренули да се повлаче, Новица Гушић је стао пред њих на Чобановом пољу и рекао да повлачења нема. Када је дошло наређење да се војска повлачи на резервне положаје одбрусио је: Немамо резервно Невесиње, зато немамо ни резервне положаје! Одговорност коју је тога момента понио на својим плећима, за сваки живот, за сваки педаљ територије данас смо дужни да славимо и сјећамо се. Знао је Новица да би без државе и територије били сирочад махећинске будућности.

Знао је да се отаџбина не брани само пушком, већ и срцем. Знао је да не заповједају само генерали, већ и Бог. Зато када будемо објашњавали дјеци ‘шта је то јунак’ одведимо их пред споменик Новице Гушића. Вјечна ти слава и хвала!

Аутор: А. Р.


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *