Имајући у виду колико се Инцко чинио као “србомрзац“, ту и тамо понеко је вјеровао у Шмита, да он ипак неће бити толико оштар када је ријеч о перцепцији Срба и српске политике у БиХ и региону. У својим излагањима, Шмит не пропушта прилику и тиме не штеди Србе, а притисци на Српску се настављају. До сада смо једно могли схватити, а то је поимање да се на Балкану, а поготово у БиХ ништа не може и не смије одвити/ијати без благослова САД и Европе. Такође, на прве знаке “српске слоге” у политичком смислу, ријеч политичар замијењује се ријечју “сепаратиста“.
Папиролошки највиши међународни званичник у БиХ рекао је да је пријетња “српских сепаратиста” да поново успоставе сопствену војску за сада опала, али да земља и околни регион и даље иду ка кризи без значајног дипломатског ангажмана САД и Европе.
Дебељушкасти Кристијан Шмит, бивши немачки министар који се представља као високи представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини, изјавио је да су лидери региона дијелом утицали на одлуке српских политичара на челу са Милорадом Додиком.
Наиме, ради се о плановима за повлачење Срба из Оружаних снага БиХ и креирање Војске Републике Српске.
„Видимо да је после много разговора, укључујући и оне у сусједству, добио поруку да нико неће прихватити начин који води ка растућем потенцијалу политичког и – надамо се да не – војног сукоба“, рекао је Шмит за Гардијан новине у интервјуу у Вашингтону.
Прва паметна од Шмита : „Ја заправо не видим опасност од рата“.
Он је рекао да је у земљи било мање тешког наоружања у поређењу са 1992. када је избио рат у Босни. „Срећом, на располагању је премало војне имовине“, рекао је он.
Међутим, Шмит је тврдио да Додикова “сепаратистичка реторика“и његова обећања да ће прекинути правни и порески систем у половини земље којом управљају Срби воде земљу ка тешкој кризи.
„Ова самоиспуњавајућа тактика дошла је до тачке у којој он [Додик] не може да се врати а да не изгуби образ“, рекао је он. „Мој утисак је да смо веома, веома близу ове тачке и за то је потребан веома јасан одговор међународне заједнице“.
Шмит је био у Вашингтону на разговорима са Бајденовим спољнополитичким тимом о претњи од распада Дејтонског мировног споразума којим је окончан рат 1995. Његови помоћници су били охрабрени што се саветник за националну безбедност Џејк Саливан неочекивано појавио на њиховом састанку са званичницима Бијеле куће, што су видели као сигнал да ће Бајденова администрација посветити већу пажњу на вишем нивоу дешавањима у Босни.
Након посете региону саветника Стејт департмента Дерека Шолета, који је писао историју Дејтонског споразума, а у свијетлу Додикових претњи, амерички званичници су рекли да преиспитују политику Вашингтона у Босни, која је до сада била скроман и фокусиран на изборну реформу.
„Веома сам срећан због овога јер видим да последњих година није било стратегије, јер се стекао утисак не само у САД, већ и у Европској унији, али ће ствари ићи [мирно]“, рекао је Шмит. Он је истакао да у свом обиласку западних престоница није тражио додатне међународне мировне снаге, већ уједињен дипломатски ангажман.
Курт Басуенер, суоснивач Савјета за политику демократизације, истраживачког центра са сједиштем у Берлину, тврди да је Шмит био превише оптимистичан у погледу шанси да избјегне насиље, и рекао да у земљи има више него довољно војног хардвера да подстакне нови сукоб.
„Мислим да је заправо прилично самозадовољан“, рекао је Басуенер. “Суштина је да има више него довољно опреме да се догоде веома лоше ствари.”
Шмитова позиција је под дипломатским притиском. Москва се противила његовом именовању и не признаје његову власт. Русија и Кина су инсистирале да је свако помињање високог представника уклоњено из недавне резолуције Савјета безбедности УН о БиХ. Додик је одбио да се састане са њим, доводећи у питање његов легитимитет.
Међутим, Шмит, који има подршку остатка међународне заједнице, рекао је да неће бити изнуђен. „Остаћу и [испунићу] своју одговорност“, рекао је он.