Ратомир Мијановић није штедио ријечи хвале када је говорио о Невесињкама. Дивне ријечи преносимо у цјелости.
Кад дођеш у било који град
А у било који град се долази врло касно
Кад дођеш врло касно у било који град
Ако тај град случајно буде Невесиње
Где сам и ја дошао
Доћи ћеш путем којим си морао доћи…
Мало сам измијнеио Матију Бећковића…
Одавно се зна да према Невесињу гајим симпатије.
У том граду сам се осјетио веома поносан што сам новинар.
И што сам покренуо херцегспорт.
Дјевојке, чланови руководства, родитељи, спортски радници из овог града захваљивали су ми се што редовно рпатим спорт у Невесињу.
У Невесињу су ми дјевојчице носиле сталак од камере, склањале се из кадра да не сметају, махале у камеру и слале пољупце некомке што ће то некада и негдје гледати.
Такве цурице су вечерас постале кадетске првакиње РС.
Без сујете су рекле да су оне мало боље од Требињки, Гачанки, Билећанки, Љубињки…
А од вечерас су најбоље у РС.
Заслужено и по виђеном спортском умјећу и по васпитању и култури.
За мене сте од вечерас ЛАВИЦЕ а Невесиње је, јелте, колијевка ЛАВА.
И зато кад једном дођеш у један град, у Невесиње… остани… макар на кафи.
Нећеш зажалити…
